Po školski br. 2

Kopriva je dvodomna zeljasta višegodišnja biljka. Visine do 150 cm, a listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Koren joj je poprilično velik.

Stablo je uspravno i četvrtasto, listovi su na lisnim drškama, naspramni, jajasto-lancetasti, testerasto nazubljeni. Stabljika i listovi pokriveni su žarnim dlakama.

Cvetovi su zelenkasti, skupljeni u cvasti (muške – uspravne, ženske – viseće), a plod je orašica. Kosmopolitska vrsta koja raste oko kuća, pored puteva, na đubrištima i na staništima bogatim nitritima

Ova biljka je vrlo rasprostranjena i raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva.

U proleće se skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je jako važno ako se od njega prave lekovi.

Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Ali od spanać sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C.