Kopriva je lekovita:

• čišćenje krvi i protiv malokrvnosti
• protiv opadanja kose i peruti, za gušću kosu
• reumatizma, gihta i oboljenja zglobova
• glavobolje
• groznice
• čira na želucu
• nesanice
• nervoze 
• stimulisanje rad jetre i pankreasa 
• odličan je diuretik 
• podiže odbrambenu moć imunosistema
• vraća snagu i energiju 
• sprečava upale
• podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma
• pomaže obnavljanju oštećenih ćelija
• utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu
• kod lečenja upala mokraćnih puteva
• sprečavanja nastanka kamena u bubregu
• štiti od anemije, doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca
• uklanja akne, bubuljice, herpes, lišajevi, gljivice, žuljeve
• protiv infekcija u ustima, afti ili upala desni
• podstiče obnovu ćelija npr. kod istrošene hrskavice
• plućnih obolenja i disajnih organa
• stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu
• regulacija nivoa šećera u krvi
• smanjuje sklonost ka krvarenju iz materice, ublažava menstrualna krvarenja, krvarenje iz nosa
• protiv alergija
• kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, osteoartritis
• reguliše krvni pritisak
• smanjuje osetljivost na prehlade
• protiv išijasa, artritis, lumbago i neuritis u rukama i nogama
• bolest krvnih žila, Birgerove bolesti
• kod grča svake vrste
• koronarne bolesti srca
• cisti, mioma, tumora
• guterača
• leukemije
• hemoroida
• protiv proliva
• astme
• belog pranja
• žutice

Mislim da se ovde spisak njene lekovitosti ne završava... :)

Uzdravlje je pili i jeli!

Zanimljive informacije

Koprivu su stari Grci koristili za masažu protiv reumatskih bolova.

Kad bi ljudi shvatili, koliko je ova biljka ljekovita, sadili bi samo koprive. 

Na slici Albrechta Duerer (1471 - 1528) možemo videti anđela sa koprivom u rukama.

Po školski br. 2

Kopriva je dvodomna zeljasta višegodišnja biljka. Visine do 150 cm, a listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Koren joj je poprilično velik.

Stablo je uspravno i četvrtasto, listovi su na lisnim drškama, naspramni, jajasto-lancetasti, testerasto nazubljeni. Stabljika i listovi pokriveni su žarnim dlakama.

Cvetovi su zelenkasti, skupljeni u cvasti (muške – uspravne, ženske – viseće), a plod je orašica. Kosmopolitska vrsta koja raste oko kuća, pored puteva, na đubrištima i na staništima bogatim nitritima

Ova biljka je vrlo rasprostranjena i raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva.

U proleće se skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je jako važno ako se od njega prave lekovi.

Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Ali od spanać sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C. 

Osnovni podaci, onako "po školski"

Latinski naziv :    

Urtica dioica L. (Urticaceae)

Osušen list (Urticae folium), koren (Urticae radix), seme (Urticae semen)

Hemijski sastav :    

List koprive sadrži organske kiseline (oksalnu, mravlju, silicijumvu), slobodne amine (acetilholin, betain, holin, histamin, serotonin), flavnoide, karotenoide, tanine, kumarine. 

Koren koprive sadrži polisaharide, lektine, kumarine, triterpene.

Zbog vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti. 

Od minerala ima kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin. 

Ona je bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, pravi mali polivitaminski rezervoar.

Koprivica naša nasušna

Pokrećem ovaj blog o koprivi, želim da ovde na jednom mestu sakupim sve informacije koje jedan lajik može da nađe.

Dakle, kao što ste pročitali, ja sam lajik koji ima pozitivna iskustva sa koprivom a isto tako "lajik" sa oooogromnom željom da kopriva dospe u svačiji dom.

Zašto?

Zato što je ja imam u izobilju. 

Kod mene na severu Srbije raste na hektaru zemlje koja nije decenijama u nazad ni sa čim tretirana. Organski čisto.

Moja želja, moja misija je da pravim sok od koprive koji ću zamrznuti i tako na najlakši i najprakticniji način plasirati do zainteresovanih ljudi, željnih ove blagodetne biljke.

Time će se sačuvati sva njena lekovita svojstsva, neće vas pecnuti, a kada je otopite možete je koristiti u sokovima, salatama, čorbama, varivima, kako god da vam je volja. 

Kao što vidite iz priloženih fotografija, moja koprivica raste na jednom salašu na severu Bačke, pogotovo je ima u delu gde je bagrenjak.

A sirup od koprive, preporucuje se, da se pravi sa bagremovim medom (i limunom).
Kopriva je sama nasla svog najboljeg partnera u prirodi. :-)

Uzdravlje!